• +381 11 40 57 367
  • Radnim danima: 7-22h, Vikendom: 9-21h
  • Kneginje Zorke 60, Beograd

POČINJE ARSINA PRIČA…

09/04/2018

 

On je običan momak. On živi u Beogradu. On se profesionalno bavi pisanjem. On nema vremena. On se ne kreće. On je zapostavio svoje telo. On se zove Arsenije.
On je odlučio da 14. aprila dođe u Fitness Tribe i započne jednu novu priču.
I nju će podeliti sa vama.
Mi ćemo mu pomoći da tu staru priču završi happy end-om i pomoći ćemo mu da započne novu i zdravu priču.

Očekuje ga tri meseca Les Mills i ostalih dodatnih programa u našem centru. Očekuje ga tri meseca borbe sa samim sobom.

Arsina priča će početi 14. aprila sa novim izdanjima i završiće se 14. jula kada će na jedan dan on biti instruktor 105 BodyPump-a čime ćemo dočekati sledeću promociju! Vi ćete imati priliku da iz nedelje u nedelju, kroz njegove zanimljive i iskrene tekstove, vidite ko će pobediti u borbi „arsa vs ARSA“. Mi se kladimo na ovog drugog. ????

A za novog, odvažnog člana našeg plemena smo već spremili početni program. Trening tri puta nedeljno: za dobijanje mišićne mase – BodyPump ????, za čvrstinu i snagu tela – Core, za kordinaciju, agilnost, brzinu i borbenost – Combat.

POČINJE ARSINA PRIČA…

Ćao.

Pokušavam da se prisetim kada sam se poslednji put zaista preznojio od neke fizičke aktivnosti i, iskren da budem, sramota me je da o tome govorim. Ima sigurno godinu dana od nekoliko basketa „do 11“ u novobeogradskim blokovima nakon kojih sam u stan ušao umoran kao pas, znojav do gole kože i prljav kao klinac od prašine terena. Možda su u pitanju bila tri basketa koja su komšijama, uvaljenim na svojim terasama, predstavljala izvor sjajne zabave. Od nas desetak bivših velemajstora, tek troje je bilo u stanju da uradi nešto iole smisleno i kvalitetno, a da istog momenta ne traži izmenu ili ne doživi povredu. Pretpostavljate, ja nisam bio jedan od navedenetrojice. Intermeco – svi smo se vrteli oko tridesete godine života.

Trebalo bi mi mnogo vremena da ispišem kada, kako i zašto je jedan dobar bivši košarkaš, koji je prošao prilično opasan dvanaestogodišnji trenažni dril, ušao u stanje potpune fizičke neaktivnosti. Naprosto, hiljade litara prolivenog znoja na treninzima dovela su do zasićenja. Sam čin obuvanja patika mi je postao teskoba. Trening je postao obaveza koju nisam mogao da smislim bez obzira što sam košarku obožavao. Da stvar svedem na najjednostavniji moguć zaključak – sport sam počeo da shvatam kao obavezu, prestao sam da uživam i da sebi dopuštam da se igram.

Godine su prolazile, a ja nisam osećao posledice neaktivnosti. Telo je i dalje bilo „na mestu“, činjenica da sam propušio nije mi smetala, zaposlio sam se i to mi je bilo dodatno opravdanje za nedostatak energije i vremena, svakodnevne obaveze, raznoliki odnosi sa ljudima, izlasci i hobiji bili su mi lakši nego da se „umaram“. Ništa osim povremenih napada želje da se istrčim, odigram basket ili odradim poneki sklek, nije mi ukazivalo da sam u problemu. Povremene napade nervoze nisam shvatao kao nešto čemu je potrebno davati previše značaja. I po pitanju izgleda i po pitanju zdravlja, svoje telo sam počeo da doživljavam „zdravo za gotovo“. Sada mi pade na pamet – može se reći da sam prestao da ga osećam i doživljavam.

U tom smislu, „problem neaktivnosti“ je vremenom postao akutan. Povremeno sam osećao ogromnu potrebu za fizičkom aktivnošću, ali nisam mogao da je sprovedem u delo usled nedostatka kondicije, a onda i volje.

A tada… Počinje bagovanje na više nivoa. Telesna neaktivnost utiče na duhovnu i mentalnu. OK si, ali znaš da nisi OK. Funkcionišeš, ali znaš da to nije to. Znaš šta bi hteo, ali ne možeš da promeniš ploču. Znaš da je odgovor jednostavan, ali ga ne nalaziš. Znaš da ti je ispred nosa, ali teto samo nervira. Hrabriš se svakog dana da će dan promene uskoro, ali njega nema. Telo počinje da ti daje znake, ali si suviše skliznuo u ritam suprotan njegovom da ih ni ne vidiš.

Osim navedenih, postoji još jedan od bitan razlog za mali zastoj broda zvanog „Arsa“. Taj razlog bio je nedostatak plemena koje se drži na okupu sa istim plemenitim ciljem. Grupom koja ne ostavlja nikog iza sebe. Timom koji je ozbiljan, uporan i nepokolebljiv. Ekipom koja ćete nadahnuti kada kreneš da padaš. Ljudima koji ti neće dozvoliti da se uspavaš.

Ja sam ponovo našao svoje pleme. Ono se ne folira. Ono trenira. Ono se zove Fitness Tribe.

Moj cilj je da ponovo budem jak i zdrav. Da ponovo osetim i doživim svoje telo. Da ponovo zakucam.

Možda je nekome smešno. Za mene je velika stvar.

I u mom slučaju Dan D je 14. april.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.